Godišnjica Nikole Čupića

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА 103

њега као таоци, сем Аврама Аукића и Михаила Оташевића, који су дотле, поболевши се од куге, били умрли.

Дошавши под Београд, Марашлија је затекао сву ону своју војску, коју је раније био послао под командом свога ћаје — заступника — још, код Баталџамије, — сада марвени трг код цркве св. Марка — и ту се тада зауставио и он са својом војском, јер Скопљак није хтео да их пусти ни у град ни у тврђаву.

То, и што Скопљак није хтео да пусти из затвора Милошева брата Јеврема, кога је хтео једном и да погуби, да га није од тога одвратио градски 2емин-ефендија , цариградски чиновник, уверило је Марашлију, 0 отпадништву Окопљаковом и од самога султана.

Не мање, био је Марашлија забринут, и кад га је Скопљак, после неколико дана пустио у град, али није никако хтео допустити му да уђе и у тврђаву београдску, те је Марашлија тражио и молио Милоша да и он што пре дође у Београд, ие би ли он ауторитетом свога имена, натерао Скопљака да се покори своме везиру,

Милош није био дошао у Београд заједно са Марашлиом и остао је иза њега у унутрашљости Србије, јер је морао, пре тога , да нареди шта треба да ради она српска војска на Белици, ако би Турци Јагодинци, поче ли опет, предузимати што год против Срба, а и то како ће се разрезивати и доносити у Београд храна, која, треба за исхрану Марашлијине војске.

Марашлија је, кад је позвао Милоша у Београд, почео претити Скопљаку у тврђави, Милошевим именом, и Скопљак је услед тога, пре Милошева доласка , пустио брата Милошевог Јеврема из затвора 'и послао га је Марашлији у град. а кад је Милош дошао у Београд и састао се са Марашлијом у граду, Скопљак се убрзо склоони и напустио је, са свом својом војском, и тврђаву