Godišnjica Nikole Čupića

102 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА

на Врачар — у време, кад је Милош идући с Дрине на Белицу, био дошао преко Уба у село Дихиће на конак.

Ускоро за тим стигао је својој војсци на Белицу и војвода Милот, и Марашлија му је, како је за то чуо, послао по своме Ђурчибаши Јордаћу, своје драгоцене бројанице и позвао га к себи.

Милош је одмах отишао к везиру у Ћуприју, и ту је предусретнут од Марашлије ласкаво и пријатељски.

Милош је после кратког разговора , опазио да је Марашлији познато стање у Србији и да он верује да је устанак у Србији, изазвао сам београдски везир Сулејман — Скопљак-паша, својим нечовечним поступањем са Србима, и Турци, који су живели у Србији, својим неделима и насиљама, и за тим је одмах, по савету Марашлијином , написао и од своје стране молбу султану да султан учини крај нередима у Србији, да је узме у своју моћну заштиту, и оправио је ову молбу у Цариград по Ћири Јовановићу из Смедерева, за оном српском депутациом која је већ била на путу за Цариград.

У знак преданости своје и српскога народа, сул= тану, своме цару, Милош је одмах за тим, допустио Марашлији да са свом својом војском пође у Београд, упутивши унапред Вујицу Вулићевића и везировог Ћурчибашу, да јој спремају конаке, и што јој треба за издржање. Ну и Марашлија је још из Ћуприје и за то исто време издао заповест Рушид-паши на Дрину, да нипошто више не дира у Србе иу Србију! и да повуче сву своју војску са граница Србије и распусти је својим кућама, коју му је однео и предао турски татарин, кога је пратио на | путу Анта Протић писар војводе Вујице Вулићевића.

Рушид-паша је урадио како му је заповеђено, и, распустивши своју војску, пустио је својим кућама и оне Србе, који су, по Милошевом одласку, били остали код

1 М. Ђ. Милићевић, Поменик, стр. 574...