Godišnjica Nikole Čupića

ЗА КЊАЖЕВИНУ ЦРНУ ГОРУ 117

страно изучили. Отуда и апсурдно и према данашњем стању друштвених наука са свим непојмљиво наређење чл. 2. хрватског закона о задрузи, по коме ђ»од данас, кад овај закон ступи у живот, не може се задруга устројити». Као да је задруга какво акционарско друштво !

Од онога, који хоће да састави законик, ми захтевамо дакле, да најпре добро проучи сам народ, којему је његово дело намењено. Као год што инжињер, који регулишући извесну реку, треба добро да има на уму и састав земљишта, и положај речног корита, и јачину њеног тока у свим приликама, па тек онда да постави вештачке обале с трајном вредношћу, исто тако треба да ради и онај, који има да саставља нови закон за извесну државу. Ви не можете регулисати на исти начин Дрину и Језаву, па тако исто не можете ни живот јужних Словена (у овом случају Црногораца) подвести под одредбе римског одн. аустријског грађ. права, како је у Србији на жалост учињено.“

1 Богишић В. О облику названом инокоштина у своској

породици Срба и Хрвата. С Француског превео Јован ДАбимовић. Београд 1884. стр. 52.

2 (С тога је на сваки начин и сувише претерано тврђење Ветшћат-ово (в. његове: Тгафб де 16еејаПоп стуЏе репаје. књ. [. Раг5 1880. стр. 193) по коме је «једини закон у стању да створи оно, што природни осећаји не би могли никад учинити. Само закон може створити сталну и трајну државину, која се може назвати својином. Само закон може навићи људе, да сагну своју главу под јарам предвиђености, тежак и досадан у почетку, но доцније сладак и пријатан». Учевни творац утилитаристичке школе у правној науци као да није знао, да има друштава, у којима се право изриче и без писаних закона. У осталом, он св сам доцније у неколико побија тврдећи — стр. 260 — да узаконодавац није ни по што господар распоређењима срца човечијег ; он је само њихов тумач и извршилац».