Godišnjica Nikole Čupića

116 општи Имовински ЗАКОНИК

а ми ==

цео успех дотичног законика, а непознавање овог момента доноси собом неизбежно мењање појединих одредаба или целог тог законика из године у годину. Отуда н. пр. нагле и многобројне измене самог Согрцив јиг5-а, како га је Трибонијан био са својим друштвом уредио, које се садрже у многобројним новелама, издатим после њега; отуда несталност одредаба у законима о задрузи. у Војничкој Крајини и у Хрватској, отуда допуне и 06јашњења о њој у # 57, 328, 597, 528 и 529-ом и т.Д. нашег грађанског законика ; отуда најпосле околност, да је члан 47. Даниловог закона за Црну Гору од 1855. остао за увек мртво слово, јер никад није примењиван. А и број учињених погрешака био је у овом погледуу толико већи, у колико је књижевна и законодавна радња била развијенија. Доиста цела установа (задруга) била је кодиФикована више пута, разни делови њени били су прерађивани, преиначавани па и осакаћени, како би их сместили пошто по то у калупе, напред спремљене на хартији, по узајмљеним обрасцима. А да ли ће се живот измирити са овим рушењем, или ће радити против новотарења снагом свакога животног организма , који брани свој властити опстанак — овим питањем као да су се мало бавили. Шта више и противно природном и логичном методу , препирали су се о томе, да ли треба уредити или уништити установу после простог испитивања. само неких страна и пре, него:што би је претходно и све-

развија се и право. На сваки начин је утицај законодавства на развигак приватног права могућ, он је оправдан нарочито онда , кад су поједина обичајно-правна наређења сумњива, неизвесна или колебљива. Са свим је друго питање, кад имамо посла с кодификовањем целокупног приватног права, са стварањем грађ. законика. Мишљење Савињијево у овом последњем. погледу сигурно је познато нашим читаоцима.