Godišnjica Nikole Čupića

120 општи имовински ЗАКОНИК

који су одмах идуће године доживели и друго издање, Уз ову књигу, која је у главном била одјек научног покрета, што га је у Европи произвео Јаков Грим, но која с тога не оскудева ни у са свим новим и оригиналним мислима, писац је штампао и свој «напутак», за скупљање правних обичаја код јужних Словена, који се састојао из 352 питања, и који је разаслат по свим крајевима, у којима живе Срби, Хрвати и Бугари. Године 1872. Богишић је имао да путује по Кавказу ради проучавања друштвенсг стања а нарочито правних обичаја код тамошњих становника. Он је на самом делу одмах увидео да је број горњих питања и сувише мали, ис тога му није остало друго, него прекинути на неколико дана даље распитивање, па саставити на основу онога, што је ту на лицу места сазнао, нови «напутак», који је сад допро готово до 1000 питања. Ми не знамо, да ли је ресултат ових истраживања до данас штампан. При почетку спреме за црногорски имовински законик овај је

Тренделенбурга из Берлина и т. д. Год. 1863. ступио је Богишић у аустријску државну службу као «соПађогафог» у бечкој државној библиотеци. Год. 1868. постављен је за школског саветника у Војничкој граници. Пошто је већ год. 1866. одбио понуду катедре за правну историју на варшавском као и катедру историје словенског права на кијевском (1869) университету ; пошто је тако исто одбио понуду аустријске владе за начелника прквевно-школске управе у Војн. Граници, примио се још год. 1869. предавања правне историје на ново основаном одеском университету, где се још и данас води званично на служби, и ако већ више од петнаест година на овамо не предаје. Год. 1872, нуђена му је још једном катедра у Варшави, али ју је он одбио као и први пут. Од те године па на овамо он непрестано путује нешто по Русији, нешто по нашим крајевима, а нешто опет по Европим свеу научном и законотворном циљу. — Оволико за сад. Богишић је још у пуној снази, те св од њега надати још многим радовима на пољу правне науке.