Godišnjica Nikole Čupića

ЗА КЊАЖЕВИНУ ЦРНУ ГОРУ 121

«напутак“ год. 1873. нарастао на 2000 питања, на које је сам Богишић прибирао одговоре у Црној Гори, Херцеговини и Арбанији. „2 ђогик задазрјћ ргаугшћ ојђсаја ч Јаижмић Зохепа, Кпј/та ргуа аОгасја пи одсомогта 12 гаетћ Кгајеуа ЧоепзКота јиста«“ који је год. 1974. издала на свет југославенска академија знаности п уметности у Загребу, садржи у себи одговоре само на 352 питања првог напутка.

К тој збирци, која је штампана на 662 стране велике осмине, и која ће све дотле бити најдрагоценији извор за проучавање правних и моралних појмова нашег народа, док Богишић не изда своју нову грађу, коју је сам скупљао, и која је много богатија и сигурнија, писац је написао увод, који се у многоме може сматрати као његова научна исповест. Из овог увода, који нам је увек изгледао, кад смо га год читали, као каква збирка најлепших драгоцености, ми ћемо за сад овде извадити само неколико мисли. Са свим је природно, да се писац у уводу пред збирку одговора о обичајном праву бави овим последњим и његовим односима према писаним законима. Ми ћемо се на ово питање вратити доцније (други део 11.) нарочито. Овде ћемо навести за сад само две три мисли из увода од општијег значаја.

«Свакоме је познато, вели писац (стр, 1Х), да у опће писани закон у свакому готово народу представља до неког степена елеменат једначења , а правни обичај, већ по својој унутрашњој природи, будући највернијим изразом најтањих провинцијализама у одношајима друштвено-правног живота бива обично различан у појединим крајевима једнога те истога племена или народа. У нас је управ на против: обично неписано право, барем у својим начелним цртама представља неку једноличност, а писани закони појединих земаља највеће разлике». Ово стање је и данас исто, као и год. 1874. «Између оста-