Godišnjica Nikole Čupića

ЗА КЊАЖЕВИНУ ЦРНУ ГОРУ 139

___ пп == па

даља обична наређења. У место излагања законика у сваком црногорском суду, да га свако у току од месец дана може читати (чл. МТ.) нама се чини, да би приликама у Црној Гори, а и самом духу закона. било сходније да је тим чланом наређено, да ће се законик у згодним

~

данима (рецимо недељом или празницима) читати, па ко би хтео да се с њим упозна, нека дође и слуша. Изложити законик у једној земљи, као што је Црна Гора, у којој је врло мало писмених, проста је Формалност, која не води к никаквом циљу. Но ово је само узгредна примедба. Кад се изузму ратне године, онда остаје, да је на законику рађено око дванаест година. Ако се узме на ум, да је израда аустријског грађ, законика трајала 50, а Француског 15 година; ако се даље узме, да је после 14 година готов тек пројекат (Епбуџг грађ. законика за немачко царство, а да ти радови у Русији и Мађар-

' Поред свега тога, што је на пројекту радила комисија, састављена из најбољих теоретичара и практичара немачкога царства, међу којима је у прво време био и Виндшајд, стручњаци су у Немачкој далеко од тога, да буду задовољни с изнетим пројектом. Отуд је одмах по његовом (и пет књига («мотива») изласку поврвела читава поворка списа, у којима се пројекат — често врло строго — критише. Ми свраћамо пажњу наших стручњака нарочито на серију критика, које професори Бекер и Фишер издају под насловом: Венгасе гиг Епашегипе ипа Вецг ће илг дез Епгуштев етезв Бигсегисћеп Сезебћисћез Фаг даз дЧешзеће ЕВелећ (Уегјаг хоп Сп ееп(а о. Вегип чпла Герла) а уз сарадњу најбољих данашњих теоретичара у Немачкој. Наш уважени пријатељ, познати криминалиста, проф. Лист вели у петој свесци ових критика (Оле Степхсећеје 72 1асћеп Рлуагесће пчпа 5гатесће и т. д. следеће : «Нико данас неће порицати, да законски пројекат није одговорио очекивањима, нити је задовољио наде, с којима је цео немачки народ нестрпљиво пратио рад на предузетом делу. Изврстан пренос римског приватног права у 06-