Godišnjica Nikole Čupića

138 општи имовински ЗАКОНИК

је букнуо херцеговачки устанак, који је за тим наскоро увео и Црну Гору (као и Србију) у рат. С тогасу и онако ретке седнице комисијске после кратког времена морале бити са свим прекинуте. За време руско-турског рата Богишић је морао са свим напустити свој посао, пошто је био одређен, да у главном стану руском ради на уређењу грађанске управе у Бугарској. После свршених ратова , рад је продужен оданде, где је био прекинут. Кодификатор је уз то проучио сва европска и америчка законодавства по приватном праву, а тако исто није пропустио ни да се упозна с радовима, који су се налазили у приправном стадијуму, као што су спрема мађарског, немачког, руског и јапанског грађанског законика. Кодификатор као да се користио готово једино радовима немачке комисије.

И тако је постао и сазрео први законски пројекат, који је читан први пут пред сенатском комисијом на Цетињу у току 1881. и 1882. год. То читање је трајало пуних осам месеца, а после њега су се показале потребне неке измене и допуне, за чију обраду изгледа да је требало много времена, јер је друго читање извршено на Цетињу тек у току 1885. године. За тим је законик, као што се већ из указа види, читан пред Књазом. Од год. 1856.—1888. штампан је у Паризу врло лепо и врло брижљиво. Као што је већ у уводу поменуто, законик је потврђен и обнародован 25. Марта — на Благовести 1888., а имао је да ступи у живот 1. Јула исте године.

У чл. П. уводних наређења налазимо одредбу, да „Десети раздио другога дијела овога законика (О застави — хипотеци. Чл. 193.—221 с погледом на чл. 965. не стаје за сада на снагу; томе ће бити доцније одређено вријеме засебним указом». Узрок овоме одлагању лежи у томе, што у Црној Гори још нема заставних књига, нити о њима постоји какав закон. Уводни закон садржи