Godišnjica Nikole Čupića

~

149 Општи Имовински ЗАКОНИК

лике и мишљења, што владају у теорији и законодавној пракси земаља, које већ имају грађански законик, с друге — оригиналне елементе саме земље, којој је законик намјењен«“. Из ово неколико речи читалац већ може назрети какав је обим кодификатор дао свом послу, односно у ком га је обиму извршио. У томе ће му у осталом бити на руци и назив: имовински законик.

Имајући пред очима изузетни карактер историјскога живота земље, за коју је законик имао да се ради; узев у обзир њезину пређашњу усамљеност и њен недавни но врло брзи улазак у везе и додир с осталом Европом, кодификатор је поставио себи следеће увјете:

„!. Основ законику ваља да је састављен од правила и установа, које се доиста находе у животу, духу ш предању народњем; то што опстоји, не треба ни да се искључи ни измијени, осим случаја пријеке потребе;

[2. установама, које опстоје и састављају тако рећи главницу народњега предања, да се не домећу нове, осим ако то прилике свакидашњега живота неминовно изискују;

д. да би се избјегао сваки дуализам или расцијеп у праву, и да се олакша спајање између новијех и старијех елемената, ваља да се први уводе таквим начином, да између свијех њих буде стајало узајамно и непрекидно опћење ;|

4. сва наређења законика треба да се саставе, разреде и изложе тако, како би их сами тамошњи људи без муке могли примјењивати помоћу средстава. којима земља располаже ;

[0. законик ваља да је такав, да свако принуђење при његовој примени буде залишно (2) те да нови дијелови, који су у њ примљени, не узбуђавају људе, ни да му наређења управо нарушавају, ни да их странпутно изигравају;