Godišnjica Nikole Čupića

ЗА КЊАЖЕВИНУ ЦРНУ ГОРУ 145

ређења о породичном и наследном праву (види ниже); за тим су узети

3. елементи народни и елементи месни; за њима долазе

4. елементи космополитски. Подела је учињена даље:

5. између обичаја, које треба кодификовати онакве какви су, и

6. између обичаја, које треба кодификовати с изменама. У овој систематизацији, која се досадашњим критичарима законика измакла, ми и видимо једну од највећих кодификаторових заслуга за науку и законодавство у опште. Доиста, први пут у општем имовинском законику за Црну Гору ми се срећемо с категоризацијом или групирањем института и правила по њиховој природи. Па не само то, већ је при томе још важније старање: изнаћи свакој од тих група особити начин обраде и удешавати сваку од њих према специјалној природи и циљу, који треба да се њима постигне. До сада се на те природне категорије није готово никако ни помишљало, а још мање на изналазак и принципијелно удешавање начина обрађивања сходно природи појединих група, јер се у заблуди држало, да проглашена воља законодавчева крши све, па и природу! Желуци подапика треба, по појмовима старијих школа, да варе или не »заре према томе, како законодавац о томе наређује, а ако није тако, онда се то замишља. Ти законодавци и теоретичари се доиста не одмичу далеко од Навукодоносора, који је убијао људе с тога, што нису могли да погоде његове снове.

У колико је наш кодификатор при овом групирању и систематисању погодио прави пут, о томе се може нарочито размишљати и писати, и то ће сигурно бити неизбежно ускоро предметом особитих ноучних дискусија.

ГОДИШЊИЦА ХП у 10