Godišnjica Nikole Čupića

144 отШти Имовински ЗАКОНИК

Ако читалац узме у руку законик и прочита га критички, поредећи га с досадашњим сродним му радовима , онда ће с нама доћи до следећих врло важних полазних тачака, које су се измакле досадашњим писцима о законику.

У овом раду кодификатор је учинио претходно следећу поделу: Он је

1. узео елементе, које не треба кодификовати, већ оставити обичају. Ту долазе нарочито они елементи, који допуњују или институције или разна споредна правила, п за које се по њиховој природи није нашло за добро, да се кодификују за сада, већ их треба оставити још даљем развијању;

2, елементе, које треба из законика искључити и кодификовати на по се или иначе, као што су сва на-

њена патраг искати, ако му накнади сав трошак, који га је ствар стала, и то само док је овај нијс још одржајем стекао. Све што пак власник на тај пачин за ствар плати, а и штету, коју имао буде, он може искати да му кривац потпуно намири. — Ако се ради о погипуломе говечету или о другој ствари, којој вриједност прелази 25 Франака, купац ако ће да има право, које се налаже у овоме чланку, треба свакако да каже продавца, од кога је ствар купио».

И ако овом правном обичају налазимо основу и у чаА. 96. Душановог законика, ипак наш данашњи грађ. законик нема у овом погледу никакног прецизног наређења, а то просто с тога, што га наш стари «законописац<“ није нашао у аустријском грађ. законику. Али је народно правло уверење живело и без нарочитог одређења у законику, те се тим живогом објашњују и пајвиша решења од 28. Марта 1849. (Зборник У. стр. 19), од 24. Јулија 1849. (ша. стр. 39.) као и измена од 5. Маја год. 1864. (Зборник ХУП. стр. 228). Начело старијег германског права «Напад тизз Напад маћгеп“ (у нашем народу, ако се не варам , «рука руку мије») одржало се противно утицају римског права у чл. 2280 Соде Харо1еоп-а.