Godišnjica Nikole Čupića

150 општи имовински ЗАКОНИК

жег времена питањем, да породично право издвоји од такозваног приватног права. У већ помињатим Сомовим Институцијама, које се с правом сматрају међу стручњацима за најбољи данашњи уџбеник институција римског права, дата је приватном праву следећа дефиниција (стр. 11) »Рав РмуафесћЕ 156 даз уегћеЏепде Сезећ7 Аез мићхсћај лесћет Сететјеђепз дег Мепзећег. Ез ћапдеј| хоп Чег Неггзсћаћ дег Регвоп џђег Засћеп ипа ЗасћметФе. Паз РтатесћЕ 131 зчдепизећ ти Уегтабсепзгесћк“. Али како институције под називом „приватно право" узимљу и породично и наследно право, па чак и римски грађ. поступак, и како се овај начин називања уобичајио и утврдио нарочито у глосаторским школама средњег века, па за тим прешао и преовладао и у свим данашњим уџбеницима Институција и Пандеката, то се и овај писац труди, да своје даље излагање доведе у склад с постојећим стањем, те тако доцније и сам узимље у своје проучавање и последња два дела. Олдичног мишљења су поред осталих у Немачкој Брунер, Генглер, Гирке и Ланг а у Русији Лајтолд и Кавелин, но последњи је ипак хтео да задржи наследно у заједници с имовинским (приватним) правом.!

' Кавелин види у породици не знање приватног но јавј

ног права, одношај јединице не к себи равнима, но одношадела к својој пелини, којој први има да се потчини. По њему је породица основа , на којој се подижу сва већа социјална тела, сви друштвени колективизми. Наводу Спасовича В. Черногорија и имушественнби законикђ Богишича у Ффебрураској свесци уВђфстника Европш> од год. 1889. стр. 531. Веза породичног и паследног права огледа са нарочито у историји. Ово важи како за Словене тако и за Германце у средњем веку. У Чешкој је до хуситске војне појединац могао располагати само оним, што би лично за себе стекао и само покретношћу, па и овим у почетку само по краљевом овлашћењу. У Пољској се само покретност могла завештати,