Godišnjica Nikole Čupića

ЗА КЕЊАЖЕВИНУ ЦРНУ ГОРУ 151

У погледу решења овог проблема наш кодификат »р је поставио себи следећа питања:

1. јесу ли све групе наређења, што се обично налазе у новијим грађ. законицима, међу собом једнолике (ћотосепез) и ваља ли их по томе унети све у наш законик 2

9. нема ли у новијим грађ. законицима каква група, с којом, узев у обзир особитост њене природе, њену сложеност и њено слабо познавање, а особито с погледом на месне прилике, није могуће поступати онако исто као и с осталим деловима законика, већ с којом ваља да се поступа посве засебно и на са свим други начин 2 и

3. не треба ли да се, с особитим погледом на земаљске прилике, унссу у законик какви делови, којих нема у грађ. законицима других земаља 2

На прво од ових питања одговорио је наш кодификатор одречно, «будући увјерен, да породично право са свијем што је с њим у свези не саставља једнородну

„у Русији само часно и поштено стечено добро. — Зигељлф те ОбШШИ имушественнби законикђ дла черногорскаго кнажеавТа др-а Богишича у септембарској свесци «К)ријилескогђ Вђетника» од год. 1888. стр. 60. Види уз то и ча. 100—101 Душановог законика по Новаковићевом издању. За Немачку види СОљетћве у Лебзећтиј (аг Вестзсезсћећје књ. ХИП. стр. 481 и сед. а особито Вгџшппег Н. Сезећсћее ипа ОпеПеп дев дешасћеп Кесћјев у Фон Холцендорфљевој Енциклопедији. Пореди и Паскве! В., Џрег дФаз пеџе ригсег]. Сезефтћисћ г Моп(епесто, и т. д. Магбигес 1889. стр. 31—33. — Сам Богилимћ налази ослонац овога и у римском праву, где се види, да је с наследством поступано неодвојено од породице , појав, који се находи такође у више извора римско-византијског права, чак и у списима неколико нова и чувена писца. црособито у новом законодаветву Срба и Хрвата. Поводом а ног. грађ. законика, стр. 8—9.