Godišnjica Nikole Čupića

~,

ЗА КЊАЖЕВИНУ ЦРНУ ГОРУ 152

породице међу се, него породице и њених чланова са спољашним светом». Увршћење тих ехђетва нагнало је ко дификатора , да се упусти у излагање неких комституТивних елемената породице. «Кад је Савињи у шрвојпо- 4 дОвЕНИ овог века тврдио, да наука грађ. права његовог

; времена није била на висини кодификације, вели БогиК шић, сматрам се 22 овлашћена мислити данас о науци К нашег времена онако као он, барем што се тиче елеме| ната народне породице у Сљовена“.

Ми смо још у уводу имали прилику да нзпоменемо досадашњи неуспех у кодификсвању породичног права на словенском југу. Али тешкоћа тога посла се осења свуда „С'евћ Гећешешћ је рше гејгасјаже а ја собијсалоп, ап тот рошг је шотерј«“ вели учевни Е. Патеже,' члан Франц. касац, суда к члан париске академије наука, а год. 1861. приликом критиковљња пројакта за баварски грађ. законик, рекао је већ помињати Лана: Киг дав Капићељр-– ша Егргеске 1. сфе Тед ешет сшешешвећаН сћеп Севејтстећђите посћ тећи кгекопипеп». Непрестано развијање у облику саме породице, управо њено метаморфозирање, узрок је, особито на нашем словенском југу, те се с правом може саветовати законодавцима, да њено кодиФицирање предузимљу с особитом пажњом. Они

- при овоме имају нарочито да се чувају, да је ве уводе слепо у Форме римскога права. које ће је само моћи рушиити и спречити у њеном природном развијању, као што су то већ учиниље приликом увођења давашњег грађ. законика у Србији ни свуда, где су нашшље на индивидуалан породични живот. С тога се одлагање Бодифи-

Муре а оду 2 ребара Фу» о» ми мнв

ЈАК

““

и Р РЕЧ

1 В. његову брошуру: Ге поџтеаш содфе стти ди Мовфепевто. Рапз 1888. (На по се из Сошшњег гепдиз д4= Гасадешце дез встепсев шогајек е; рлиишев) стр. 6.

7 Смешно изгљеда кал Ардан, вога г. Дучић (Е. чланак: Нови метод кодификације грађ. права у „бБраничу“ год. П.