Godišnjica Nikole Čupića

1592 општи имовински ЗАКОНИК

(хомогену) целину с главном садржином закона, т. ј. с имовинским правом». А једноликост свих делова законика по њему је услов зте аџа поп простоте и савршеног разумевања. При томе би се уношење породичног права у законик противило и специјализацији „која је најпотребнији услов сваког напретка“. Ову поделу ЈЕ усвојило и ново јапанско законодавство по Богишићевом савету.

Долазећи на наследно право Богишић продужава (стр, 9—9) „Мишљење је, које влада у теорији и законодавној пракси, да наследно право припада имовном праву (као што је читаллц из наше прошле примедбе могао видети. ова оптужба не може пасти са свим на теорију — В.; међу тим ја мислим, да га треба повратити породичном праву (поред осталих мисле то и Лајтолд и Брунер — В.), особито с погледом на са свим особиту природу те установе у Словена“. Узев дакле, да је наследно саставни део породичног права, наш кодификатор се устеже, да ово кодификује због оригиналне природе његових саставних елемената, због нарочитих облика породице у Црној Гори, а нарочито због недовољности прсучавања ових различних облика и њихових узајамних одношаја, што се већ видело из његове «Инокоштине», и најпосле, због укупних услова друштвеног живота у Црној Гори. У главноме он није за то, да се породично право кодификује у општем грађ. законику, и ако не иде тако далеко, да у начелу одбаци могућност законодавних радња у породичном праву ; по њему би требало, да ове радње буду засебне, вршене тако, да одговарају стручној природи грађе, водећи особитог рачуна о великој количини моралних елемената, који су усредсређени у овој установи. Па ипак се законик није могао мимоићи наређења која се тичу имања у толико, у колико она управљају везама и одношајима нечланова,