Godišnjica Nikole Čupića
174 општи имовински ЗАКОНИК
Панцер виа авина нешто и у новцу придаје (али само ако новчани прид не прелази вриједност ствари, кбјој се до-
даје» чл. 57).
Последњим наређењем с>, као што се лако може видети, могу изиграти ранија. Наводимо овде још само следећа два члана (61—62), који нам се чине врло интересантним и од општијег значаја.
«Другосељанин или другоплеменик који законито купи или иначе стече цијело добро, на коме је уступилац живио, постаје само онда удиоником у паши, води, гори и у осталом што већ буде у општој сеоској или племенској заједници (комуну), ако се његов предшаственик исели, а он се на његово мјесто постојано насели, и узме на се све јавне терете (као стражење , грађење путова, плаћање бира и т. д.), онако како их је тај предшаственик његов носио.
«Само кад другосељанин или другоплеменик купи добро од човјека који је нудио сву ближику, па нико не хтио да купи то добро ни за цијену коју по процјени, само по себи, ваља, он ће добити удиоништво у општој своској или племенској заједници, па баш да се стално и не насели на мјесто свога предшаственика. Али опет, да би добио то право, треба да се сви остали увјети који се у претходноме чланку помињу, потпуно
изврше».
Наш грађ. законик је такође имао наређења. (; 670 до 676) о праву прече купње. Најглавније од ових (2 670) гласи: „Што се непокретних добара тиче, као миљкова и баштина, закон даје неким лицима право да имају првенство на куповину. Таква лица су смесници или заједничари , родбина најближа , која би право наследија.