Godišnjica Nikole Čupića

ње

176 општи имовински законик

поставци лежи неспорно у том Факту , ла ми ту |

нову налазимо код народа, који с Римљапима и из га никаква додира, код којих је она дакле у датом енут историјског развића тако рећи са свим органски изтике живота најпре блаби, а за тим и ишчезава право Ку ње. Већ после хуситске војне о њему нема помена : ј“ ким правним изворима. Право прече купње постојао. Пољској и то још до самог ХУП. века и познато је именом ргажа ђИизковеј или БИзажовс! (јиз гешгаска. У то начело влада још и данас с обавезном силом, = правило постојадо и код Срба и Хрвата, као што сва рих наших споменика може пидети. Но ми сес њим код Германаца, где се такође дуго одржао. — Види нути Зигељев чланак о законику |. си. стр. 71. Чудно је, да се овај одлични писац мало допније поводи за Ка ринским (Т. Памлтники законодателњноћ лђателњности на. Кисвђ 1888. стр. 4#82—484,. и мо У ти је право византијско „имћло грамадиое, можно давллоцев палије на песљ строћ отпдествонизго о бовђ...“ Опо тврђење по овом питању је тим мејасније, | сам Зигељ раније веди, да је прато прече нупње ути кало из идем обшећ родовоћ поземелзњноћ ственности»", Навол Захарије Ф. Лигемтала пати И већјсћее дев штећ-гбт. Кесћим. [имрш 1856, И. иза. Ве 1877.) за потврду византијског утипаја на старо српском тим је чудноватији, што тај писац на пише места огромни утицај слог. права на византијско, особито тиче сеоских одношаја. Кнез Војмовић је (стр. 67) и мишљење без икакге критике.

ди => #

" "и

–Е

=“

' Као код Словена и у старије време код тако се право прече купње налази у Тезатазени, мулском зборнику обичајног права из год. 1707. једно племе, које жиги на северу Цједона (Мауте: апд џзасе. Г,спаоп 1883. стр. 206... С истим појавом ћемо се и у Бирми, где сродници имају прато, да ма 2: откупе од туђинца непокретност њихогог сродника, ки само исту цену, коју је он за добро дао. (КоМег у: већи (ог уегш. Весјивулвсеввсћак књ. УТ. стр. У |