Godišnjica Nikole Čupića

118 општи ИМОВИНСКИ ЗАКОНИК

в) у таквој породици отац је обично старешина, али у важнијим пословима он вазда тражи одобрења, од својих (пунолетних 2) синова. Осим тога отац може бити замсњен као старешина једним од својих синова, чим се, ма из каквих разлога, покаже неспособан за свој задатак. (У осталом ова промена бива обично тек услед моралне пресије, којој се старешина тим мање противи, у колико његова улога у сеоској породици није само какав одмор ни беспослица, већ озбиљни посао и тежак терет);

г) синови кад одрасту, а нарочито ако су жењени, могу тражити деобу имовине, баш и за живота очеваи поред наређења чл. 47. Даниловог законика од год. 1855. (који, као што је раније напоменуто, није никад ни ступао у живот с тога, што је у основи противан народним правним обичајима). Значајна је црта , да отац при деоби узима равни део са својим синовима; и најзад

Ад) после смрти очеве ствари иду у инскоштини као и у задрузи: све остаје 1п збафиз дио, само ако браћа као што у опште бива, остану у заједници, из које још за живота очева могаху изаћи. По смрти очевој само се старешина мења, ако је отац управљао заједницом до смрти; у противном случају никакве промене нема“.

Ове поставке, којима се констатује колективизам породице у Црној Гори и онда, кад је она састављена из најмањег броја чланова, кад је као што се обично вели: инокосна, служиле су кодпфФикатору основом и полазном тачком при његовом кодиФикаторском раду. И тако се објашњују и сљедећа наређења законика.

# Види поред многих других, нарочито најновије дедо познатог на овом пољу Роз-а А. Н. 5шфШеп 21: Епбујске• пезеевстећје дев Еапшепгесћћз, Оепђиге ипа Герла 1890 стр. 275—288.