Godišnjica Nikole Čupića

пр 35",

ГОРУ 177

ЗА КЊАЖЕВИНУ ЦРНУ

Право прече купње доиста и није ништа друго, до социјално-Физиолошка појава, која прати опадање племенског живота и прелаз к индивидуализму, и која се појављује као консервативни елеменат за одржање првог.

Докле ће се и колико одржати одредбе општег имовинског законика о праву прече кугње, није тешко одговорити. Дејствујући консервативно на племенски и породични живот, ово право ће живети све дотле, докле породица и племе буду у стању, да у Црној Гори очувају свој колективни карактер. Противно духу нашег грађанског законика кодификатор је дотичним наређењима циљао на очување и подржавање тог племенског живота, и ми се пред таквом тежњом само можемо поклонити.

У овом истом духу су писана и истим духом су прожмана и наређења о кући и одношајима укућана, у колико је неопходно било потребно унети наређења ове природе у законик. При претходном проучавању прилика и одношаја у Црној Гори, кодификатор је дошао до следећих како теоријски тако и практички врло важних закључака (в. Инокоштина и т. д. стр. 35 —817):

„а) отац, живећи у једној кући са својим одраслим синовима, нема права да располаже породичном пмовином без њихова пристанка ; и

| б) у инокоштини отац, док се год не подели, не може располагати породичном имовином ни тог вз сапва.

без пристанка својих синова;

У исламитском праву се право прече купње већ у неколико ослободило свог првобитног карактера и узедо сасма независан правац. Овде само савласник и најближи сусед имају право прече купње (КоМет 1. сб,. стр. 272 и след.). У Пенџабу у овом погледу стоји на првом месту породица, па онда савласник и сусел. (КоМег 1. се. књ. УП. стр. 183 и след.). Ни с једним од ових права није римско право долазило ни у какав додир.

ГОДИШЊИЦА ХП 12