Godišnjica Nikole Čupića

ЗА КЊАЖЕВИНУ ЦРНУ ГОРУ 197

Од свог изласка па до данас овај је законик био предмет студија и проучавања код свих образованих европских народа, о чему се читалац већ узгред могао уверити и из досадашњих редова. Ми мислимо да нећемо учинити на уштрб ни нашем српском поносу нити самој ствари о којој је реч, ако овде наведемо у кратко мишљења оних писаца, чији су нам радови дошли до руку до данас. Читалац ће према тим мишљењима моћи сам судити и о оправданости и умешности нашег рада.

На крају свог изврсног чланка (]. с!Е. стр. 550) вели Спасовић : уја мислим, да ће се сва мишљења о «општем имовинском законику“ свести на то, да би било врло корисно имати и црногорски законик ири руци, кад се буде израђивао грађ. законик за Русију». Црногорски законик већу похвалу није ни ишчекивао нити му је већа могла бити учињена. — Истога мишљења је и већ помињати Зигељ.

Од Француских писаца ми смо већ имали прилику да наведемо Ардана и Дареста. Последњи је у Француској ауторитет првог реда. Он завршује приказ законика у већ поменутом чланку (одн. брошури) следећим речима: »Ово дело служи на част како учевном правнику, који га је створио, тако и владаоцу, који је био његов покретач«“. У својој често помињатој књизи „О општем имовинском законику и важности његових основа за кодиФикацију у опште с примедбама о новом пројекту грађ. законика за немачко царство», берлински судија Дикел је просто опијен овим закоником. Ми наводимо само једно место из његове расправе. „Богишић је створио законик, вели он (стр. 109—110) који се, поред свих 06зира на најбоље постојеће законике, може сматрати за најоригиналније кодификаторско дело. Њему је пошло за руком, да многе од својих оригиналних мисли приведе