Godišnjica Nikole Čupića

198 општи ИМОВИНСКИ ЗАКОНИК

у дело, чувајући се ипак сваке лажне оригиналности ; њему је пошло за руком, да сачува у животу постојеће право у народу, па ипак да уз то помогне уласку у њ европске науке и културе; он је успео, да свој законик обуче у што конкретнију и што простију одећу, па ипак да уз то у њему одржи строгу научност. О тога ће црногорски законик сигурно наићи на добар пријем какоу европској правној науци, тако и код законодаваца, и ма да будућност покаже и коју слабу му страну, што јеу осталом неизбежна судбина свих људских умотворина, он ће ипак заузети сигурно и угледно место међу кодификоторским радовима у Европи“. — Овај овако неограничен и нимало нерезервисан суд берлинског судије мораће на сваки начин изгубити мало од свог ефекта, кад се примети, да Дикел не зна не само српски но ни један словенски језик, а у тренутку кад је он своју — иначе врло добру — расправу писао, законик — бар у целини није био још преведен ни на један од познатијих европских језика.

Кн. Војновић је велики обожавалац законика. Цела његова расправа се поред све њене научности може читати као панегирик патриотизма и љубави к своме народу п свему што је његово. По њему је «вјештој руци и бистрој глави кодиФикаторовој пошло за руком наврнути на народно стабло калем западпе правне образованости са примјером, којему до сада нема пара у својој врсти, и који пред просвјећеном Европом доказује, да Славен може привести у дјело законарски похват, у којему се свјетла и западна правна образованост и народно право“.

Г. Ђорђевић (1. се. стр. 516) држи, да ће овим радом Богишић „извојевати себи најсветлији нимбус правничке славе, име мудра законодавца».