Godišnjica Nikole Čupića

9(() општи имовински ЗАКОНИК

бави питањима својине и обавеза сходно нарочитим црногторским приликама. Његова кућа, задруга, спрега и супона, и т. д. на првом су месту установе, створене

или очуване и санкционисане законом за чисто црногорске прилике. Ма како да је питање о одношају између писаног закона и обичаја занимљиво, и ма како да га је Фино Богишић разрадио, у законику оно има на првом месту црногорске прилике у виду. Изузимајући терминологију, која може узети и шири обим, све је остало у закону у главном чисто црногорско, и ми не само да за то кудимо законодавца, већ баш у томе видимо величину његовог дела. уОпшти имовински законик“ је одлично дело за Црну Гору, и он неће изгубити од своје важности, баш и ако се покаже потреба, да се у њему у недалекој будућности штогод и измени.

Све ово треба имати нарочито на уму, кад се говори о важности овог законика за друга, а нарочито за законодавства југословенских земаља. Искушење је доиста велико, а прошлост иде такође у прилог том искушењу, да се тако угледно законодавно дело брзо усвоји и пренесе на ново, нарочито њему сродно, земљиште. То би била погрешка, која у свом замашају не би изостајала иза слепог примања аустријског грађ. законика, а можда би била још већа. Доиста, садашњи српски грађански законик дејствовао је на српски друштвени живот и на нашу породицу разоравајући; он је у томе ишао у неколико с духом времена и само подржавао развитак индивидуализма; усвојив слепо уопшти имовински законик“, онако од корица до корица, значило би са свим заборавити наш живот од пуних педесет година и са свим се испречити на пут његовом природном развијању. За друштвени живот се никад не може рећи, да ће „тећи вода куд је текла». Јаком галванском струјом ви можете за тренут оживети жабу, али је то само при-