Godišnjica Nikole Čupića

ЗА КЊАЖЕВИНУ ЦРНУ ГОРУ 199

Ово су само неколика мишљења о законику, али она су; врло важна, јер сва потичу из стручних и према томе најпозванијих пера. Ми немамо при руци реферате, који су изишли на пољском, чешком , словинском и бугарском језику, али су колико смо могли дознати, мишљења у њима изражена, у главноме слична досадашњим у својој хвали. Аустријска дневна штампа доносила је такође оппирне извештаје о законику, а у овоме разуме се, стоје на првом месту српски и хрватски прекосавски листови. Њиме су се занимали : Париска академија, друштвених наука (реферат г. Дареста), берлинско (Дикел) и петроградско (г-ђа Јеврејинова) правничко друштво и т. д.

1

Кад су запитали Солона: да ли је он саставио за Атињане најбоље законе 7 онда је овај узор з:конодаваца одговорио: «Најбоље међу онима, које су онџ хтели примити и могли разумети». И бар колико се нама чини, с ове тачке гледишта треба судити о свим законодавним и кодификаторским радовима. Можда је и Богишић могао створити ремек дело научности и законодавне вештине. Такво дело би му могло, по светским академијама,

стећи славу и обесмртити га у нзуци, али оно Црној Гори и Црногорцима — нек нам се допусти тривијалан израз, не би вредело ни луле дувана. Но вештина коди-

Фикаторева и састоји се баш у томе, да он, како је већ у уводу наглашено, створи законодавно дело за један нарочити народ, за специјалну друштвену групу. А с ове тачке гледишта има да се судии о Богишићевом раду.

„Општи имовински законик за књажевину Црну Гору« рађен је нарочито за Црну Гору. Он је имао да се