Godišnjica Nikole Čupića

„У <04 ВЕЛИКА ШКОЛА ЗА ПЕДЕСЕТ ЊЕНИХ ГОДИНА

кав, какав су јој одређивали њено уређење, њене наставничке снаге и пажња поклањата јој од стране државе.

Свакако у историји наше Велике Школе биће највише објашњења за оне, који нису задовољни с њеним прошлим радом, као што ту има и одговора за оне, који би јој желели , да њен рад буде обилнији а њен утицај на културнн живот нашег народа јачи и бољи.

За то ћу молити, да уђемо мало у историју наше школе. То ће нам бити корисно и за то, што ћемо тако добити прилике да по којем вредном раднику на Великој Школи, из прошлости, одамо заслужену пошту.

Ја ћу бити кратак, и задржаћу се само на главнијим моментима у педесетогодишњем животу наше школе.

Постанак Велике Школе изазвала је, на првом месту, потреба Државе да има образованих чиновника, нарочито судских и просветних. Та се потреба особито живо осетила кад су Србији, после Адријанопољског мира (1829 год.), призната права на независну унутарњу управу и њено самостално судство.

Истина, у Србију је, још из раније, прелазило из Војводине доста људи с извесним образовањем; а после 1830. год. настала је, као што причају савременици,“ права навала с те стране. Али изузев неколико доиста образованих људи из преко Саве који су се у оним тешким данима нашли па услузи Србији и њеноме владаоцу, и умели својим радом заслужити пошту код савременика и код допнијих нараштаја, ти дошљаци, својим полутанским образовањем, својим лаким животом и навикама, а нешто ваљда и претераним за оно време пожудама за унутарњом слободом, више су штете него добра чинили својој новој отаџбини. То је увиђао кнез Милош, и колико му је год времена давала ондашња борба с опозицијом, која је

1 Види Кунибертове мемоаре.