Godišnjica Nikole Čupića

МЕ о о

је Е

ВЕЛИКА ШКОЛА ЗА ПЕДЕСЕТ ЊЕНИХ ГОДИНА 205 тражила ограничење његове власти и установлење држ савета (1830—939 год.) он је смишљао како ће се отрести дошљака, и како ће спремити чиновпике и судије од синова своје земље.

Вук Караџић му је световао, још 1820 године, да отвори једну школу у којој би могло учити 15 —20 ђака историју, граматику, земљопис, рачунање и законе; али је истом 1830 год. дозват, опет по Вуковој препоруци, Исајиловић, професор учитељске школе у Сомбору, да отвсри прву гимназију у Србији. Та је гимназија отворена у Београду, одакле је заједно с њеним управником премештена, крајем 1833 год. у Крагујевац.

Доцније, по савету Вуковом отворено је неколико таквих школа; и Вук је био први (год. 1832.), а после њега Хаџић (1837.) који су световали Милошу да оснује и једну школу за више образовање, и да позове за то учевне људе из Војводине.

1838 год. Србија је имала до 80 основних школа, три гимназије, једну богословију (од 1836 год. с три разреда, уређену врло добро заузимањем наученог и вредног митрополита Петра; имала је директора основних школа (од 1836.) и министра просвете у лицу Тенке СтеФановића. (по Сретенском уставу од 1835.), своју државну штампарију, у којој је печатано дотле 8 књижица (4 буквара) и своје «Српске Новине“ (од 1834.). Те године у Јуну месецу Кнез Милош саспштава своме министру просвете да је намеран гимназију крагујевачку «узвисити на Лицеј» и заповеда му, да нађе два професора, од којих ће један бити и управник Лицеја а, један од њих инжињер по струци.

У архиви мин. спољних послова налази се под Бр. 1966, 1838 године, нешто од преписке, коју је 1838 год. министарство просвете водило 2 неколико учених људи из Војводине, преговарајући с њима да дођу у Србију за професоре Лицеја. Из те преписке види се, да је