Godišnjica Nikole Čupića

ВАЛИКА ШКОЛА ЗА ПЕДЕСЕТ ЊЕНИХ ГОДИНА 209

Школу“ (Велико училиште). Главније тачке тог врло непотпуног закона јесу ове: Велика Школа има два оделења, Философско и Правословно. За професоре се бирају и постављају људи, који се како наукама и способностима тако и добрим наравима и примерним владањем отликују. Професора има 9. Четири за Философско оделење а трг за правничко; и још, један професор за веру и канонско право, а један за Францески језик. Ректор се бира у савету проф. на свршетку сваке године, и има 100 талира додатка. Ректор, осом других дужности какве му као старешини завода долазе, има да заседава на испитима ђака место изасланика министрових који су до тог времена на испитима заседавали. Тим законом укинуте су батине на Вел. Школи. Министарство одређује које ће предмете који професор предавати; оно прописује и програм (систему) предавања свакоме професору. Професори су дужни израдити своје предмете за штампу. Поред Ректора бира се сваке године и један «деловодитељ“ који ће записке седница водити и библиотеком Лицеја руковати.

Тај закон утврђује и распоред предмета по отсецима и класама (годинама); и у том распореду ми видимо неколико нових предмета, Естетику и Општу Филологију, Историју Срба, Филологију славенску с погледом на естетику, Вишу математику |у Философском отсеку); Канонско право источне цркве, Јавно право Србије; Јавно право народа. За неке од ових предмета биће истом доцније постављепи наставници.

Од 1848 настаје живљи покрет у свеколиком раду просветном у Србији. Одушевлење оних година борбе за слободу и права народња прешло је и на школе, проФесоре и ђаке, учене људе и књижевност. Свуда, и на сваком пољу, настаје неки младалачки полет, пун надеи поуздања. У књижевности српској класицизам је капитулисао. Остао је још Светић, последњи његов борац. У питању

гоДИиШњЊУЦА ХП 14