Godišnjica Nikole Čupića

и "а

ВЕЛИКА ШКОЛА ЗА ПЕДЕСЕТ ЊЕНИХ ГОДИНА 211

Фесор за Историју народа и књижевности српске Дозволење Височајше“ по ком је колегијум проф Вел. Школе могао послати једног преставника свог на Народну Скупштину држану у Крагујевцу 1848. Тај преставник био је Исидор Стојановић; и он је тамо покренуо с успехом питање о повишењу плате професорске. Као знак оног времена споменућу и то, да је савет професорски 1850 год., на предлог свог младог друга Дим. Матића, молио владу, да изради код Аустрије признање компетентности српскоме Лицеју, како би се и млади Срби из суседне монархије »огли на њему учити,

Но како је прави напредак школе могао доћи само од људи који су у њој радили, то треба, пре свега, с хвалом забележити, да су и Влада српска оног времена и Вел. Школа биле врло срећне у избору нових наставничких снага. Од 1848 год. ми већ почињемо на Вел. Школи сретати људе, који се убрзо истичу на глас као отлични професори, а доцније као изврсни писци и мудри државници, Тако је Е. Јосимовић дошао за професора математике 1846; Коста Цукић 31. Јуна 1848 (остао у тколи до 17 Августа 1851.) за професора народне економије; Димитрије Матић 30. Јула 1848. (остао у школи до 14. Августа 1851.) за проФесора грађ. закона и судског поступка; Ђорђе Ценић, 12 Нове. 1850 за вкриминалпо право и судски поступак ; Вук Маринковић, 7. Јула 1849. за катедру физике (остао у школи до смрти 1859.); Рајко Лешјанин, 30 Јула 1850. год. за римско, а од 1853 за криминално право (остао је у школи до 26. Јануара 1856); Алекса Вукомановић, од 11 Јануара 1852 год. за Историју српског народа и

1 Од 18. Декембра 1851. год.

А Од 9. Јуна 1818. год.

3 Од 29. Новембра 1852. год.

а Уредба којом се одређују периодичне повишице у плаћању професора, од 20. Октобра 1851 год.

14“