Godišnjica Nikole Čupića

#12 ВЕЛИКА ШКОЛА ЗА ПЕДЕСЕТ ЊЕНИХ ГОДИНА

књижевности (остао професор до своје смрти) ; Владимир Јакшић од Фебруара 1852 год. за Економију и Финансију (остао у школи до 1862 год.).

Не могу пропустити, а да овом приликом не искажем сажалење што су неколико од тих људи као: Цукић, Матић, Ценић, Јосимовић (отишао за про. у војну академију) Рајко Лешјанин, после њиховог кратког а. успешног рада, одазвани, на штету школе, у друга звања, државна, и остављено да Вел. Школа бар с неким катедрама подуже времена рамње. Бавлење њихово на Вел. Школи оставило је лепу успомену на време којим се Велика Школа и њен лравни Факултет дуго поносили. Но Велика Школа, у то време, имала је и својих других невоља које су јој рад кочиле. Осем тога што је Философски отсек, по наукама што су се у њему училе још једнако могао давати својим питомцима само нешто општег, за живот некорисног образовања; што се у распореду његових предмета не виде још неке врло важне науке, као н. пр. природне науке; велика је штета долазила школи што је министарство просвете, у ког је по закону од 1845 год. била власт да распоређује предмете на поједине наставнике, сваки час мењало распоред предмета; те тако, не само да је на поједине наставнике долазила често по цела група наука да је на школи обрађује; него ни један наставник није могао бити уверен, да ће науке своје дуго задржати, и да му неће министар првом приликом њему омиљен предмет истргнути из руку, и натурити коју другу иауку на коју пи мислио није.

У овом погледу, у време које је пред нама, особито су несрећни били наши професори из Војводине. Да се уступе катедре Шумадинцима, или као што их добри Бранковић зове «младим саотачаственицима» које су они волели, јадни Сергије Николић и Станимировић добијали