Godišnjica Nikole Čupića

рР_"_"__",_

ВЕЛИКА ШКОЛА ЗА ПЕДЕСЕТ ЊЕНИХ ГОДИНА 915

трашњих дела. Главније су одредбе овог закона, осем реченог, још о:ге: Ректора бирају професори на три године. Одређује се у Савету акаемијском, аизбором, један професор за книжничара, с додатком 20 талира годишње. Савет професорски даје мишљење о кандидатима за професуре у Лицеју. Савет професорски сам брине се о набавци научних срестава за школу, и располаже сумама буџетом одређеним на то. Он предлаже министарству сиромашне а отличне ђаке за благодеање. Његова је дужност да размишља о начинима и срествима како се настава великошколска, може поправити. Он оцењује документа кандидата за проФесуре у гимназијама и трговачкој школи. Ученици су морали сваке пола године радити по један саставак из наука што су слушали. У почетку сваке године давата је трећегодишњим ученицима по једна научна тема на израду. Те теме предлагали су професори редом, а савет их је бирао. Ученици, који су похвално какву тему израдили, награђивани су сребрном медаљом. Испити ученика држани су један пут у години, у месецу Јуну. Испити су били по листама које су ученици извлачили.

При Лицеју налазе се библиотека, Физички кабинет, хемијска лабараторија, минералошки , зоолошки и ботанички кабинет, технолошки кабинет, и збирка махина и модела за примењену математику. Буџет је одређивао на библиотеку и све кабинете 800 талира годишње. Кабинетима управљају, у договору са саветом, професори дотичних наука. Ну колико овај закон уноси добрих новина у уређење Лицеја, њиме није могла бити уклоњена, једна од најглавнијих сметања напретку и озбиљски научном раду на највишем просветном заводу. Професора

је било (свега 14) мало, и они су остали претоварени учебним предметима. Тако се н. пр. самим тим законом

2 Зборник Ш.