Godišnjica Nikole Čupića

916 ВЕЛИКА ШКОЛА ЗА ПЕДЕСЕТ ЊЕНИХ ГОДИНА

утврђује, да један професор држи лекције из Пенхологије, Логике и Педагогије ; један, из Римског права и Криминалног права; један из Административног, Међународногправа и Јавног права Србије; један. из Физике, Физичке географије и Метереологије; један из Зоологије, Минералогије, Ботанике и Агрономије ; један из Више математике, Практичне геометрије, Механике и Грађанске архитектуре. Додати треба , да је по том закону један професор морао (под именом суплента) заступати другог професора, ако болешћу или каким послом буде спречен да држи лекције. И то се врло често дешавало. Које за то, а које што је Лицеј имао врло малу суму за набавку научних срестава, рад његов није много унапређен. Особито отсек за природне науке није се реформама од 1853 год. могао испети на висину свог позива; те је нешто за то, а нешто због тога што је ученицима правног отсека стајала отворена шира каријера, имао врло мало ђака.

У тим тако тешким приликама Велике Школе, ми се морамо са захвалношћу сетити оних њених светлих преставника, који се у том времену, до 1863 год., кад ће изаћи други закон о уређењу Вел. Школе, неуморно трудили, да бар неке науке одрже на лепој висини; да прикупе збирке научне; да улију бар по којем ученику љубави за самостално стручно образовање како на Вел. Школи нису могли лако добити. У Велику су школу, у тим годинама, дошли за наставнике: Панчић, у јесен 1853 год. за Јестаственицу (остао до смрти, 1887). Рашковић за професора Хемије и Технологије Септ. 1853. Никола Крстић, за професора Енциклопедије и Историје права, 10. Септ. 1853 (остао до 19. Априла 1862 год.. Цукић је враћен за проф. државне Економије и Финансије, 12 Декембра 1853. (и остао у Вел. Школи до 28. Јан. 1856). Стојан Вељковић, за проф. Римског и Криминалног права,