Godišnjica Nikole Čupića

80 РАТНИ ДОГБЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА

забрала да пехота српска стоји чврсто и неда Турцима никуд маћи се из свога утврђења.

Сутра дан — 14. јула 1815. — пораније, дошао је. на Дубље и војвода Милош Обреновић са осталом српском војском.

Нашавши Турке стеране у свој опкоп и у њему скучене и врло притешњене, Милош их је одмах позвао да положе оружје и да му се предаду, и, кад је добио. одговор: да онџ не мисле, и да неће предавати се доклеих и једнога траје, он је почео приправљати своју војсву за насилан напад на њихово утврђење.

За кратко време имала је српска војска довољан број штитова — домуз-араба и проштаца — које ће као што је напоменуто код «5. Ослобођење Палежа» поједини војници носити или суљати пред собом напред, док ће други, под заштитом њиховом ићи за њима и пуцати на Турке и бити их.

Око подне истога дана, Милош је, праћен Паштрмцем, који је носио развијен Милошев барјак, и неколико: својих момака, оптрчао једном свуд унаоколо око турског утврђења , упућујући српске војводе и српску војску, где ће ко, како и кад. напасти на Турке, испаливши. при томе и сам неколико пиштољских метака на Турке у опкопу, и одмах је за тим дао знак да се пође напред и сва српска војска заталасала се одједном према опкопу турском.

С почетка се чуо само прасак од пушака и од пиштоља и српских и турских , који се разлегао по равној и питомој Мачви и допирао чак до на другу обалу валовите. Дрине, а скоро за тим чули су се српски узвици напред, насред !

Штитови српски, кретали су се као какве големе и живе лесе унапред, а гомиле за гомилама, одушевљених. Срба, јуриле су за њима и прилазиле све ближе и ближе: турском утврђењу.