Godišnjica Nikole Čupića

С МОРАВЕ НА ВАРДАР 11

тра високим, са великом капијом. У тој обзиданој авлији у углу северноме налази се кућа на глагољ, уза сам зид авлије, спојена с њиме. Горњи, овде западни део Форме Г чини пространа пуна дима кујна са баџом и огњиштем, без оџака. До кујне, с прозорима окренутим југу има доста пространа соба са плеханом пећи и пространим повисоким преко целе ширине собе креветом, као по нашим старим механама, Тај је кревет хватао трећину собе. Стола ни столице нису имали, већ око ватре нешто троногих столичица. И соба се страховито пушила. По кревету су прострте биле асуре, и више ништа. На њих смо ми прострли своје ћилимче и извадили из кола те поделили са својим пратиоцима и сапутницима што је било за јело. У хану као да се не могаше ништа добити, осем може бити каткад меса, јер су се виделе неке овчије коже. Над ватром о веригама висио је котао с водом, из којега су пунили ђезве за црну каву. Испред собе и кујне је стрехом наткриљен пошири ходник на дирецима. Дужа линија од глагоља били су харови, дужи него предња одељења као што је и усправна линија од г. У хану и уз хан друго ништа није било. Иза хана видело се да се полагало сено. У авлију се утерују кола, угони стока итд. Чесма је покрај хана, и покрај пута. Ето такав је оригинални тип хана. Онај што смо пред Биљачем прошли и видели, још јегори и сиромашнији, али и он има тај тип. Пространа ограђена авлија усред поља опомиње ме на потребу сигурности и смештаја већих гомила, па "чак и на потребну одбрану. Ја мислим, да се тај тип доводи још из средњих векова, јер ми се чини да по неким забаченијим крајевима Турске (а ово је баш један од таквих) средњи век живи још у приличном цвету. Средњевековни путник, махом трговац, јер су други људи ретко путовали на даље, није, види се, тражио ништа више него мало сигурности и сухоте. И сада хан на Биљачу не