Godišnjica Nikole Čupića

МИЛОШ СУШИЋ

Други дан по доласку у Београд, одведе ме отац нашем пријатељу, Милошу Сушићу, ђакону и учитељу теразиске основне школе, која је била на данашњем плацу само на другој страни, онамо на Цариградској улици.

(Остао сам на стану и храни у Сушића, а код њега сам и у школу ишао до уписа у Гимназију. Сутић је био човек необично вредан и жудан да заради и да стече. Као ђакон, припадао је цркви Св. Марка, али се врло радовао кад од Митрополита Петра дође наредба да он — Сушић -- у недељу служи у Великој Цркви; тек у суботу је свакад ранио у Цреву Св. Марка.

У Школи Сушићевој мени је било лепо: Ни један његов ђак није био напреднији од мене: да то ме и није морио стид од другова: Али ми није било угодно у кући његовој. Његова је жена била из села, као и ја, и требало би да је баш тиме мени ближа; али се она већ била толико поварошила да је мрсила среде и цетке, а то је за мене било велика саблазна. Знао сам за трпљивост оца свога: сећао сам се како је ружно стајало браћи мојој кад се упињу да бране Славу Божју; али ми је ипак било уз косу кад Поп и Попадија не само мрсе уз пост, него још мене руже што не могу да мрсим!