Godišnjica Nikole Čupića

ОД РИПЊА ДО БЕОГРАДА

Кренуо сам се из топла гнезда свога. Оставио знано, и пошао да тражим незнано! Док сам ово чекао, док сам се овом путу надао, дотле ме је само та жеља и мучила. А данас, кад се жеља наврши, и кад се ја нађох на путу ка Београду, онда неки нови терет притиште моју детињу душу.

Идући за замишљеним и ћутљивим оцем, ја сам се чешђе окретао да погледам на миле ми околине Рипањске. Њих ја остављам; а куда се упућивах : Ништа не знађах... Тешко ми је било у души, али сам ишао за оцем корак у корак.

Мора да је била безмерно силна она жеља која ме је кретала кроза сву ту магловиту незнан докле ме, после толико година, и толико напора, није извела на један отворенији пропланак.

Из Рипња до Торлака ми смо све хладом ишли поред друма, јер је онда горе било још доста дуж пута.

У заход сунца дођосмо у Београд, и падосмо на ноћиште у Пејину Механу, на 'Теразији, баш онде где је данас кућа Г-ђе Катарине Богићевићке.