Godišnjica Nikole Čupića

из сВвОоЈНХ УСПОМЕНА

– и И -— — ја а а виц 4 ја пао) па = _-- — ЈЕ ==

Димитрије Балаитски за мало нам би професор, па оде у Шабац. А на његово место дође

Димитрије Тодоровић, који је предавао Јестаственицу. Он је из неке књиге диктовао а ми смо писали имена биљака, њихов облик и корисност, Знам да сам се врло чудио: какве су то биљке за које нам г. професор вели: да расту у лонцима! Ја сам замишљао да су то неки свечарски лонци.

Много ботавичкога знања нисмо добили од тога наставника, а иначе казивао нам је многе и многе 60рисне ствари и напомене, које више иду у васпитање него у наставу. .

„Јевђеније _ Симоновић предавао нам је науку Хришћанску. О њему ћу доцније казати више.

„ћивојин Марковић, ђакон, предавао нам је Прквено Певање.

Сваке недеље, и сваког празника. пре почетка службе у цркви, скупили би се сви гимназиски ђаци у први разред. Ту би ђакон ЈКивојин држао час певања, после чега би се прозвао каталог. и онда би ђаци, два и два, ишли у цркву.

Живојин је био певац на. гласу, а и онако био је човек врло виђен и отресан.

Догађало се на часу певања да ђаци из млађих разреда дошавши раније заседну за скамије па старији,

у дођу доцније, крећу их да би они сели. То је сва-

д производило неки немир и неред. Петар Протић и

зрем Грујић тада су били у УП разреду који се звао

ујезија. Једном на часу певања ђак из Појезије, до-

вии доцније, креташе некога млађега да устане и да учини место, а млађи неће. Опазивши то гурање и немир, Живојин рече:

— Јевреме !