Godišnjica Nikole Čupića

о

Мој отац и моја мајка мени не казиваху ништа, али из њихових брижних и замишљених лица ја могох прочитати сву тугу њихова срца и сву неизвесност моје будућности,

Неки људи онде из села, рођаци или пријатељи оцу мојему, као Чика Степан, Чича Стеван Мали, и други, говорили су му, то сам и ја могао чути, да ме не враћа од школе него да гледа да школовање продужим, макар се он како му драго мучио.

И отац мој, после свега тога, смисли да ме дау Богословију.

У великој неизвесности прошао ми је сав одмор 1346 године, а већ на крају августа месеца сишао сам у Београд заједно са својим оцем.

ГОДИШЊИЦА хт 10

школски одмоР 1846 145.