Godišnjica Nikole Čupića

ПРАЗНОВЕРИЦЕ НОЗЛОЧИНИ 147

рати, срели бисмо се с остацима чак из времена, о којима Историја спомиње само онолико, колико је од. Геолотије и Палеонтологије могла; докучати. То што је тачно ни истинито на пољу природнотга и културнога важи у истој мери и са свим подједнако и за интелектуално и наравствено развијање човечанства, па према томе и његових појединих делова. Протрљајте данас интелектуалну и наравствену кожу најсавршенијег Француза, Немца или Енглеза, и ви ћете на њоји одмах под, њом наићи на безброј знакова и обележја, која они имају од својих најдавнијих пре , и то у таквој свежини, као да су то била га др обележја самих њихових родитеља. Позната Наполеонова изрека „(тање је Киззе ећ уоц5 у топувге Је Тагјаге“ — „Протрљајте Руса, па ћете у њему открити Татарина“ могла би се са свим проширити и могла би без икаквог праговора гласити: Лротрљајте савременог фивилизованог, па ћете у њему открити преисторијског човека. Не налазе ди се у најдубљим и најнежнијим кутићима душе савременог човека осећајни и појмови, чије се биће никако не би могло објаснити, кад се у томе послу не би могла узети у помоћ наука о Физичком и интелектуалнож наслеђивању и атавизму, и кад се уз то не би бар приближно познавало интелектуално, верско и социјално стање наших прапредака. Али ништа, чини ми се, не представља у душевном животу тако јасно спону између њих и нас, њихових најмлађих потомака, као празноверице, с којима се срећемо данас и код најнапреднијих народа исто онако као по код оних, који су у образовању и култури заостали, и ако, разуме се, у разним облицима и у безброј поступности. Може се с тога с правом тврдити, да у души савременог човека, има, слојева из свих епоха њенога, развијања: од Мојсејевог или Дарвиновог Адама, па до Канта, Спенсера и Паетера.

ју“