Godišnjica Nikole Čupića

160 ИРАЗВОВЕРИЦЕ Но злОчЧИиВи

—— + ка а. | – - = ан - - --=- – – = и Ма о +

мињали и за то доказа давали да у нашем народу кипте празноверице о свему, па према томе није чудо, што их има много и готово свуда о закопаном благу. Ми смо се трудили да разберемо и потражимо потврду овоме и за оне крајеве, из којих је до данас било мање грађе о томе, и благодарећи готовости пријатеља, за сад можемо бити задовољни с постигнутим успехом. Разуме св, да се ми нећемо на овоме зауставити, а надамо се, да ће и други позвани са своје стране допринети, да се душа нашега народа, у чијој основи су празноверице дубоко укорењене, што боље проучи. Практични ресултати ће после из овог рада сами изаћи.

У старијим нашим књигама и споменицима ја нити сам сам наишао, нити сам од стручњака чуо да су они нанлазили на записе о закопаном благу. Једини ми је Г, академик 2/. Ђ. Милићевић причао, да је он познавао још поодавна неког калуђера, који је из Трнова био донео некакву црквену књигу, у којој Као да је било записа и о закопаном благу у Крајини; али г. Милићевић не зна ни шта је било од поменутог калуђера. нити од његове књиге. Загребачки каноник г. академик Иван Ткалчић имао је доброту саопштити ми опет, да је њему г. Левин Хорват владан саветник у Загребу онда, кад је он писао помињату расправу о вештицама, узајмид књигу заклињалицу, писану латинским језиком, у којој је било и неколико чаробњачких слика, поука, молитава и заклињања приликом ископавања закопанога блага. Али ни ова књига није писана у Хрватској но у Немачкој, те за нас има мање вредности.“ '

Вук Стеф. Караџић (Живот и обичаји народа Српскога, Беч 1367. стр. 233) бележи о нашем предмету ово што иде. — У народу се нашему мисли, вели он, да закопане новце, особито где их је много, чува нешто и да се не могу лако ископати. Многи приповедају,