Godišnjica Nikole Čupića

== — = ————= а

ПРАЗНОВЕРИЦЕ И ЗЛОЧИНИ 1959

чијег су виновника они у духу свога времена узимали ђавола или каквог другог какодемона. Јо томе је још придошло и то, да се Формално тражило у оно време закопано благо и да су се, кад се одмах није успевало, за то употребљавале мађије, које су проносили калуђери, старији ђаци и у опште лица сумњивог карактера и занимања. Из појединих знакова, које о томе имамо, види се, да се као првобитни власник таквих закопаних блага, сматрао ђаво. Већ само врачање као такво садржи у себи претпоставку, да се имало с извесним отпором да бори, и да само копање није било довољно, па да се до блага дође. По многим скаскама и причама благо и чувају извесне животиње, које стоје у вези с ђаволима, као што су змије, корњаче или црни пси без белеге. Копач блага не сме при том имати са собом хлеба, без сумње с тога, што је — по веровању у Немачкој — хлеб ђаволу одвратан; он даље при копању — као и код нас — треба да ћути, јер иначе ће ђаво да сакрије или да у што друго претвори дотично благо. На бадње вече је било у околини Јене једно такво врачање и тражење закопаног блага (Јепалзеће Сопјигаћоп) да је неколико сељака при томе помрло од угленог задаха. Али је јавно мњење узело да је њих побио ђаво. Кад су идуће вечери још неколицина од оних једно од пића и дувана а друго и од угљене запаре попадали у несвест, онда је свуда преовладало уверење да их је сотона „узнемирио.“ Правни и медицински Факултет лајпцишког свеучилишта утврдили су прави узрок загушивања и онесвешћења, али се теолошки Факултет придружио општем мишљењу и прокламовао је, да је ђаво узрок овим недаћама; један университетски грађанин, који је у ове ствари био умешан, осуђен је на вечиту а један од споредних саучесника на десетдгодишњу робију.'> Већ смо чешће пута до сад напо-