Godišnjica Nikole Čupića

зНГ

"о"

Ј ". а! | ван

"+" О. .

о ње " нн

1584 ПРАЗНОВЕ РИЦЕ И злочини

после великога немачког Филолога продужио овај посао. Али ми из радова Бастијана, Тејлора, Поста, Моргана, Мена Летурноа и других закључујемо поуздано, да ће се иста скаска наћи и код других народа, Код којих Грим није доспео да је констатује. И то ће јамачно опти не баш толико ради самога закопаног блага, 0 коме је празноверица свуда распрострта, и ради кога смо ми и чинили оволику позајмицу од Грима, већ џре ради једног морала, који је читалац и сам могао у свима овим редакцијама приметити, а који се састоји у томе, да не треба ићи далеко па да се добро (благо) нађе; оно је, да се тако изразимо, под постељом онога, Који хоће да га тражи и обрађује. Али расправљање ове теме већ не иде у наш ужи посао, с тога да се ми к њему вратимо.

У средњем веку је често вештина бајања и мађијања била везана с вештином копања блага. Природно је да овде треба разликовати између копања стварно закопаног и уображеног блага. У самој је природи ствари а неколики књижевници ХУП столећа су нам такође потврдили, да су за време тридесетогодишњег рата често закопавани новци и друге драгоцености. Ми ћемо се с овом појавом срести и ниже, јер она готово неминовно прати све велике друштвене и политичке кризе и револуције. Ако је онај, који је благо закдпао, умро не ископав га, или су томе друге препреке стале на пут, то је оно позније или ралије могло са свим природно пасти другоме у руке. При копању темеља за нове грађевине ми се још и данас срећемо са случајевима, да (се у земљи наиђе на веће или мање количине новца или других драгоцености. Појединци ни у оно време нису сумњали у са свим природну Историју таквога блага, али су други —- и то већина претпостављали, да такав наход сматрају за чудо, за