Godišnjica Nikole Čupića

170 ПРАЗНОВЕРИЦЕ Н ЗаОЧИНИ

у Нишу н нишкој околиви (Тодор Маринковић из Ниша) верује, да већ онај, који закопава благо, намењује сам жртву, која треба да се принесе, па да се оно може ископати, а тако исто он намењује и ко ће олато и кад моћи ископати. Ако неко, коже оно није намењено, почне да га копа, онда благо бега даље у земљу. Онај пак коме је благо намењено, треба да иде на одређено место, поневши собом сито. То сито он треба да држи наопако, а и руке ваља да су му наопако, т.ј. иза леђа окренуте, па да тако просеје пепео. Кад то учини треба три пута да понови „што тражи курбан, то да начини стопе.“ Кад почне да копа, онда ће се појавити каква животиња, #Е. пр. медвед, курјак, или човек (црнац), он ваља да је ухвати за уши и да је држи док петли не кукурекну, а кад то буде, онда ће видети да држи за ушице казан или ћуп, или бакрач « новцима. Само онај, коме је блато намењено, може га трошити; други нико, јер ће му се руке осушити. Ако пак когод случајно (при копању темеља или иначе)

лаго и почне га трошити, сви ће му укућани — Из истих крајева саопштава Креста Славуч. шк.) да онај, који хоће да ископа ноја да остави ону крпу, којом се после поклада 1 понедељник) перу судови, и да се четрдесет и горетинама од ње. Кад ово буде учинио, ; каже најбољем другу да ће да копа новац, на посао крену у глухо доба, поневши собом украдено из цркве, да ово запале, па да онда а, а други да стоји у приправности да га ада ће изаћи најстарији ђаво у виду великога јуришити да их растргне. Ако га савладају, ту. Али онај, хоји копа новац, мора да мрдне Који хоће да дознају где је закопан новац, ишу и околини улазе на Бадње вече голи тол-