Godišnjica Nikole Čupića

ПРАЗНОВЕРИЦЕ И ЗАОЧННН 179

нестане. После су тога излазили вук и медвед и хтели их појести, али је и њих убрзо нестало, Чим су ови храбро и одважно на њих јурнули. Не огледа лисеу овоме тачно обележавање пеихичнога рада у човеку и његове распаљене маште у глухо доба ноћи! Веровање се брине и о томе: како ће се с ископаним благом располагати. Од њега први трошак ваља да иде цркви. Не учини ли се тако, онда ће копачу, кад год од њега што узме на трошак, по неко из куће умрети, а ако које од чељади буде што узимало, онда ће оно само умрети.

Празноверицама, о закопаном благу код свих народа па и код нашега лежи у основи још у првим зачецима њиховим та права и истинита мисао, да се благо доиста налази у земљи, да њу ваља копати и обрађивати је, и да ће људи онда постати богати. Та правилна основна мисао заоденула се у току векова таквом одећом, добила је такав облик, да ју је невичном оку готово немогуће распознати и уочити. Она је у току векова детињства и јаке маште наших предака проткана у толикој мери разним другим празноверицама, да ју је данас готово немогуће издвојити и засебно проучавати. То је утисак, који су читатељи по свој прилици и сами добили од досадашњег излагања. Као и осталих тако су се и ове празноверице дочепале гатаре и врачаре, и као и с другима тако и се њоме експлоатишу наш још увек тако празноверан свет. Тако је већ раније поменуто, Како многи врачари и врачаре пророкују о благу Цара Радована у Тимочкој Крајини. Њих међу тим има готово свуда у нашем народу. Изазван смедеревским случајем (ниже под 11) да се мало опширније позабавим овом празноверицом у нашем народу и њеним утицајем на његов криминалитет, ја сам се обраћао разним председницима и судијама наших судова