Godišnjica Nikole Čupića

114 ПРАЗНОВЕРИЦ

ЕН Злочини

се копач одмах дотакао, новци се претварају у угљен. Где има заколаног блага, ту после заласка сунца избија плав пламен. После борбе са животињом чуварицом ископани новац (или један му део) ваља однети у цркву, да у њој прележи за време службе.

Уз то се верује, да благо може ископати само онај коме је суђено,“ и само он може видети нур-пламев. који избија из места на коме се благо налази. Занниљиво је веровање о самом раду при копању и о стању копачевом. да његово сазнање ми смо захвални опет г. М. Ћ. Глишићу. Пошто по општем веровању змија чува благо, то копач најпре треба њу да уклони, па онда тек да отпочне копање. Говорити не сме ништа за живу главу. При томе он осети најпре оздо хладан ветар. Продужавајући рад он ће осетити за тим врућ ветар. Он не треба ни по што да стаје већ да копа даље. Тада ће чути звоњење, које ће се претворити (појачати) у тутњаву и грмљаву. Све даље треба да рада. ћад до поклопца дође, онда ће на њега салетети нека саблазан (црн човек, који замахује ножем да га убије или смрви или што друго). Он не треба да се уплаши већ ваља да ради даље, докле блато не ископа. Ако се уплаши овда ће се благо пли претворити у угљевље (као што је чешће помињато) или ће бегати све дубље но дубље. Слично веровање, и ако мало у другом облику. влада и у Топличком округу. По саопштењу ХристиФора Станковића ђака нишке учитељске школе, неки Власотинчанан је још пре неколико година вшао са још два своја друга да копа благо негде близу Власвне. Кад су отпочели копати изиђе најпре пред њих једна велика змијурина н Пође право БК њима; они јурну на њу ни ње на мах нестане. Мало за тим изиђе један Во с великим роговима и хтеде их удости: пошто но на њега јурну слошки и ухвате га за рогове, на мах га