Godišnjica Nikole Čupića

184 ПРАЗНОВЕРИЦЕ ИН ЗЛОЧИНИ

оправљао неке сандуке од 3зоби. Поднаредник се био навалио на ћебад и читао једну књигу, у којој, у колико св сећам, има слика „арапски свирачи.“ Он је тако читао до четири часа, док нису дошли неки 80)ници у сместиште, те сам им издао прибор за гимнастичко вежбање. Пошто је по наредби отишао и поднаредник на вежбање, то до мрака нисмо више ништа говорили, ма да је он за тим дошао у коњушницу, где сам и ја био.... Кад смо већ у коњушници хтели лећи да спавамо, дође поднаредник Илија и упита: је ли истрљана Мерима, на што му ја и динарци рекосмо да јесте. Тада сам ја изишао себе ради и таман сам био стигао до коњушнице УП батерије, а поднаредник ме викну: Василије, оди овамо, — и пође у сместиште, које ја на његову заповест отворих. Тада он узе једно ћеде и пијук, па изиђе на врата, но ту се окрете и додаде ни пијук, рекавши ми: остави пијук, а понећеш атов. Г'двор му је тада био нешто промењен. Он пође напред. Ја му рекох: немој поднаредниче, ја нећу, а он ми рече: то мора да буде, — све са неким промењеним гласом —- ја одох напред да св свучем, а ти иди најпре те остави ашов на место где је забележено, па онда дођи Е мени. Он се већ био провукао испод кКапије, кад сам ја закључавао сместиште. Узмем за ТИМ ашов, пођем и сам за њим, плровучем се кроз капију и ухватим кроз платно лево, онде где смо пре подне забележили место за копање, а по том, наслонив ашов уз шљиву, пођем иза куле, где је поднаредник рекао да ће ме чекати. Затекнем га тде у углу од куле лежи го, наг, окренут главом куди а ногама на исток. Хаљине су му биле на један корак више главе набацане једна на другу. Испод себе је простро био ћебе, а нож му је био под главом.