Godišnjica Nikole Čupića

ПРАЗНОВЕРИЦЕ ПН ЗЛОЧИНИ 185

„Чим сам стигао и видео га да лежи рекох му: немој поднаредниче! Но он ми рече: дед, скидај се! Док сам скидао чизме, рекох му још једном: немој поднаредниче! на што ће он опет: дед, брже се скини! Тада сам скинуо још мундир и панталоне и метнем ИХ до његових хаљина. Он ми рече: ево ножа под мојом главом, а у нсти мах се маши десном руком преко главе за хаљине да дохвати блузу, којом је приликом можда још што од одела ближе привукао. Из блузе је извадио из џепа један комадић шећера и метнуо га у уста. Тада рече: ево нож под главом, али то само брзо да буде, —- то неће више да траје од пола сата, није то Бог зна шта. Узмем му нож испод главе, па обиђем око њега с десне стране, чучнем му коленом поред рамена (пре тога он је био разбацио руке у страну и прикупио био мало ноге) и пресечем му десном руком гркљан и извадим јабучицу. Он није ни мрднуо.

„Кад сам му извадио јабучицу, онда му распорин груди колико да провучем руку, и напидам му срце, па га извадим и одсечем. Кад сан то урадио, спустим нож поред њега, узмем у руке срце и гркљан и откасам к оном месту, где сам био оставио атов. На томе месту нацедим крви, колико је место било избележено; па се вратим и оставим на њихова места срце и гркљан. Тада обучен панталоне, чизме и мундир и одем да копам. Нисам ископао до четири ашова, а нашао сам ту шипку (клин) што је пред вама. За ТИМ сам копао и даље да нађем стакло, и ако ми је поднаредник (био рекао да ћу после два три ашова земље ископати све.

„Кад видех да нема стакла, ја се освестих и увидех шта сам урадио. Ноге ми се одсекоше, те не могох ни да идем, јер сад тек видех, кад стакло не нађох, да сам лудо поверовао поднареднику... Манем се даљег