Godišnjica Nikole Čupića

180 ПРАЗНОВЕРИЦЕ И ЗЛОЧИНИ

„Пре четири дана него што сам ово дело извршио, прича на испиту Василије, поднаредник Илија спавао је у батеријском сместишту (цајгхаузу) на једној клупа, на којој су ћебета. Ја сам подмазивао седла. Било је пре подне. Поднаредник је почео да у сну говори, питајући и одговарајући сам. — Ту, у Дунав-капији, где појимо коње, између шљиве и куле, има пара — могу ли да се изваде! Да се не тражи моја крв да доведем двојицу, али кад се моја крв тражи, ја ћу прежалити... А ко ће да ме закоље"... Је л мој другар :... дар неће мене да боли“. Са једним парчетом шећера успаваћу се да ме не боли и да ништа не осећам. Даље је више пута викао: памти добро Василије, памти добро. Да ми извадиш јабучицу и срце, па да носиш на оно место и да исцедиш крв, а после да вратиш на своје место, а по том да се обучеш па да идеш на оно место и да копаш док не нађеш једну шипку гвоздену и једно стакло с водом, с Којом да ме полијеш да се дигнем, па да заједно ископамо паре.

„О овим стварима он ми раније није никад говдрио, а сад ме је, пошто сам га пробудио, питао, да ли сам чуо, да он што у сну говори. Ја му рекох да Нисам ништа чуо, да бих видео да ли ће да ми каже онако, као што сам пре чуо. Он лоче да прича: Снио сам да између куле и шљиве, ту на Дунаву, где 10јимо коње, има пара и то има једна шипка, једно стакло и паре. Али да ли то може да се нађе“ А дооро сам видео. — Ја му одговорим: Не знам поднаредниче, како сте ви снили, да ли има или нема! Он рече: Јамачно. Видео сам добро да има ту. Тада сам му казао: Поднаредниче, не зна се да ли ту има или нема, немојте, али он одговори: а, то мора да се проба као што сам снио. Ја сам га опет одвраћао, а он ми је пдново рекао да то мора да се учини, па кад ископамо.