Godišnjica Nikole Čupića

ПРАЗНОВЕРИЦЕ ИН ЗЛОЧИНИ 181

паре да купимо по једног коња, па да путујемо по Европи, т. ј. да ме он тамо ВОДИ.

„На моје питање: како ћемо ми то извршити, ако баш треба да буде, он ми је одговорио — ти ћеш ме прво заклати, пошто се евучеш све до кошуље. Кад ме закољеш, да извадиш срце и јабучицу, па да носиш на оно место и да тамо исцедиш крв, а по том да их вратиш на њихово место. Онда да се обучеш, да идеш на оно место“ и да копаш и тамо ћеш наћи једну гвоздену шипку и једно стакло воде. Тиме да ме полијеш, и ја ћу оживети. Пробудићеш ме, па ћемо онда заједно продужити копање, ако случајно ти већ не нађет.

„Тога дана смо ишли на Дунав и он ми је показао место руком и рекао: ту је. Од тада смо ишли на Дунав сваког дана, те гледали место све до дана, када је дело извршено, а тога дана, кад сам га заклао, ишли смо два пута на Дунав и поднаредник је ногом обележио место и казао ми: ту ћеш да копаш; по том ме је одвео код друге куле и тамо ми је показао, где ће он да легне, да га ја закољем. Још ми је поднаредник Илија тада на ново говорио, да кад му извадим гркљан и срце, да одмах одем на оно место и канем крвљу, за тим да одмах копам, те ћу тако наићи на једну гвоздену шипку и једно стакленце са живом водицом. То стакленце и шипку да узмем, да се одмах вратим поднареднику, и да метнем гркљан и срце на њихова места, прво за тим да махнем шипком два пута преко тела, па да за тим живом водицом прелијем она места, из којих сам ишчупао гркљан и срце, — тада ће он одмах оживети, те ћемо онда заједно продужити копање и наћи ћемо грдан новац. Кад нас је поднаредник Радован, који нас је ту видео, запитао: шта ћемо ту! поднаредник Илија му је одговорио, да смо дотли да меримо воду.