Godišnjica Nikole Čupića

ПАН ОРАНКР и Злочиви 159

–— — ——___—__—_—____ == О И

где је везана једна вренгија, о коју вешамо мвео, ухвати се за исту и мало се протегли, па се опет врати и затражи нож. — Море, дај ми тај нож; треба ми да доградим два три бичала, која су издељана, а у батерији нема ножева, него су само неке бритве. Ја му тада рекох: па добро поднаредниче, кад вам толико треба, узмите, али гледајте да ми га раније вратите. Он узе нож рекавши: не брини ти, послаћу га по војнику. Узев нож у руке, изађе из мутвака, и пљескаше ножем по длану, идући у касарну. Уз пут је звиждао и певушио.

Колико се поднаредник Илија мучио око тога да до ножа дође, види се и из сведоџбе редова Ђ. Д., од кога га је такође тражио. Ово исто је било и с погледом на набавку атова и пијука, што се види из сведоџаба редова Ђ. Т., П. Ст. и осталих.

Из сведоџаба редова М. И. види се још, да је подн. Илија, онога вечера, кад ће се дело догодити, дошао по повечерју у собу, у којој је спавао Василије, питао за њ и сео на његов кревет. да тим је, пошто је овај био редар у коњушници, потражио своје млеко, куснуо неколико пута, а за тим скинуо мамузе и дао их да се очисте, па чим је то учинио, отишао је из собе.

Дијагнозу душевнога, стања и убице и убијенога поставила је по свестраном проучавању лекарска, комисија, која се састојала из најпозванијих наших стручњака на овом пољу, Г.Г. д-ра Милана Јовановића-Батута, проФесора велике школе, д-ра Милана В. Васића, управника болнице за душевне болести и санит. капетана (сада мајора), д-ра С. Герасимовића, професора војне академије. Ова господа су изрекла о убици Василију ово што идв.