Godišnjica Nikole Čupića

190 ПРАЗНОВЕРИЦЕ Н ЗЛОЧИНИ

о о о о

„Василије није душевно болестан, па се ипак за њега може рећи да у овом случају није био у пуној снази свога разума и своје воље. Истина данас је тешко и замислити одрасла човека, с нормалном душевном конструвцијом тако проста, безазлена и неука да верује, е ће заклан човек опет оживети и да у том уверењу сам коље. Али се теоријом и праксом ипак може доказати, да је то у неким извесним приликама могуће. Таки је случај и са нашим предметом. По подацима, иг аката и по посматрању самога Василија мора се рећи. да је он индивидуа мирне, троме, шта више са свим пасивне нарави и скромних, уских, а при том још веома

слабо развијених душевних способности. | „Од рођења осредње, па може бити и слабо обдарен; васпитањем и искуством застао; потчињеним п9ложајем сузбијан, развио се он само Физички, а иначе је остао са веома уским кругом искуства и знања, са веома, неразвијеном моћи разликовања, са веома неодређеном и неучвршћеном снагом самоуправљања —- слободном вољом. Прво детињство је провео без надзора и бриге, у школу није ишао; Као млађи је ишао за стоком и ретко кад долазио у додир с људма; до своје двадесете године је само једном излазио из свог села И ВИдео варош Пожаревац... Научио се крстити по славама, гледајући друге сељаке, како то раде. Од молитава, зна само Оче нали; никад се није исповедао ни причестио, дов га нису узели у војску. Не зна ни сада име свога начелника или српског митрополита, а тешко се сепа имена (сеоског ') свештеника и владара. Једва правилно изброји до 60; зна да каже, колико јен,.пр. 2%Х 12, а већ не зна колико је 12ж 2. Почео је као војник учити писати, па је провео цело лето док је научио, да само своје име неразговетно потпише... једном речи: у свему показује душевну неразвијеност. (Све његово