Godišnjica Nikole Čupića

ИРА; УНОВИРИЦЕ по Злочини 193

~ — —– пи пи — — а —

му празноверица овлађивала, излазиле у „Малим Новинама.“ Исто св тако зна, да је врло радо читао и роман Виктора Штрала двер жена и мевино на Смрт. осуђена, који је токорсе писан „по хисторичким подацима,“ који је на српски превео г. Никола Јов. Протић и штампао у лодлиску „Српке Независности“ такође у другој половини 1991. и у почетку 1892. године. У томе сензационом роману прича се о старим замковима 6 тајним ходницима и одајама о закопаноме благу и о оживљавању мртвих. У ово последње поднаредник Илија изгледа да је са свим веровао још и пре 24. марта. Тако је он причао и тврдио у градској кафани, како је ту скоро некакав лекар пронашао „животворну водицу,“ која може после 21 дана да оживи човека на комадиће исеченог, па како је тај лекар приморао неког свог друга да му послужи као оруђе за тај његов опит, п Како се, кад је власт трагајући за убијеним, предузела да над њим врши секцију, двадесетог дана, пошто је исечен, приметило, како су му живци прорадили. Уз то је у библиотеци поднаредника Илије нађена и једна збирка приповедака, у којима је и једна од Еркмана-Шатријана под насловом : ГостоДарско благо, пуна Фантастичности и заноса, нарочито за пријамчивију природу, какав је у овом погледу био Илија. Он је ту приповетку читао у скоро пред самим извршењем дела, те је њен утицај опо тим свежи и јачи.

Као што се наслеђем и васпитањем преносе од предака на потомке друге не само Физичке но и психичке, интелектуадне и моралне особине, тако то бива и с погледом на празноверице, за шта нам је поднаредник Илија класичан пример. У његовој породици је празноверица о закопаном благу и о његовом вађењу била потпуно наследна, особина, психичног организма. Тако, што се Илијиног оца тиче, причају сведоци: М. П. Ј. (берберин),

ГОДИШЊИЦА Х1у 18